Kako i koliko dugo koristiti koloidnu srebrnu vodu ?

Koloidnu srebrnu vodu treba konzumirati svaki dan.

Koristiti srebrnu vodu  kao preventivu koja formira dodatni imuni sistem za sprečavanje i suzbijanje infekcija, kao i dodatna pomoć u terapiji infekcija i bolesti.
U cilju oćuvanja njene potpune efikasnosti koristite samo plastičnu ili drvenu kašičicu, zbog toga što, metalna kašičica, nakon određenog vremena će biti posrebrena, a ljekovitih čestica koloidnog srebra će biti toliko manje u našem organizmu.
Preventivna doza koloidne srebrne vode je 3-4 puta (40-60ml) 5ppm-a na dan na prazan stomak. Koristi se na sledeći način: staviti ispod jezika i tu držati 5 sekundi, zatim još 10 sekundi grgoriti - mućkati po ustima pre nego što se proguta. U slučaju infekcije pije se od 80-150 ml u toku dana. Svjetska zdravstvena ogranizacija preporučuje da se za pice koristi koncentracija od 5ppm-a, a za vanjsku upotrebu može i veća.

 

Koloidna srebrna voda je po ukusu slična običnoj vodi sa malo metalnog ukusa.

Nakon kraće upotrebe da se primijetiti da su vam zubi postali bjelji, da na njima nema naslaga, da ste se riješili upale desni i neprijatnog zadaha, a šanse za dobijanja novog karijesa su minimalne. Bićete zaštićeni od epidemija gripa i respiratornih infekcija, očistićete svoj organizam od nagomilanih parazita i mikroorganizama, regulisaćete metabolizam i tjelesnu težinu.
Koliko koloidnog srebra treba konzumirati?

Mjera za koncentraciju je ppm ( parts per million ), odnosno broj čestica u milion komada. Svjetski stručnjaci za zdravlje širom svijeta slažu se sa tim da je prisustvo srebrnih jona u bilo kojoj koncentraciji u ljudskom tijelu dobro za zdravlje.

U konsultacijama sa stručnjacima, a i iz ovih iskustava, čini nam se da smo došli do jednog zaključka. A to je da nije toliko bitna količina Srebrne vode koju ćete popiti u toku dana, koliko je bitno održavati stalnu koncentraciju u organizmu. Dakle, kod svih ovih hroničnih i teških bolesti, bolje je piti po jedan gutljaj na svaka 2 do 3 sata nego po pola čaše 3 puta dnevno. To važi i za običan grip, kao i bilo koju akutnu infekciju.

Šta predstavlja koloidno a šta jonsko ?

Koloidno srebro proizilazi od grčke riječi "ljepljivo"  što u stvari predstavlja njegovo realno stanje.

Izraz je prvi put upotrijebio Thomas Graham u 19. st..

Tvar je u koloidnom stanju ako su joj čestice veličine između  jednog nanometra i jednog mikrometra te joj je stanje određeno uglavnom efektima na površini čestice.

Koloid se može pojaviti svim agregatnim stanjima. Otopljeno srebro je po svojoj naravi jonsko, ne koloidno.

Koloidno stanje može da predstavlja prirodno stanje ljudskog organizma. Veliki dio ljudskog metabolizma ovisi direktno o koloidnom stanju. To je zanimljivo iz razloga što mnogi današnji lijekovi dolaze u kristalnom stanju potom organizam troši veliki dio svoje energije da lijek preobrazi u njemu prihvatljiv oblik, a to je koloidalno stanje. Za vrijeme procesa u organizmu ostaju otpadne tvari koje treba eliminirati iz tijela.

Koloidno srebro, usljed kvalitetne proizvodnje, sadrži uglavnom sitne nabijene čestice srebra izolirane hidroksilnim skupinama u vodi. Te čestice nose maleni ukupni naboj koji se još zove zeta potencijal. Sastoje se uglavnom od aniona srebra.

Pod kvalitetnom ionskom otopinom smatra se cca 75% ionsko (EIS - kationi okruženi hidroksilnim skupinama) srebro i 15% koloidno srebro. Ionsko srebro (Ag+) je pretežno hidrogenizirano, bolje rečeno, okruženo hidroksilnim skupinama (OH-) kojih nakon završene elektrolize ima u otopini u kojoj kao jedan od nusprodukata na katodi dobivamo vodik te stoga hidroksilni ioni u većoj koncetraciji zaostaju u otopini.

Treba napomenuti da na tržištu postoje i tzv. srebrni spojevi (silver compounds). To su uglavnom proizvodi koji se kupuju gotovi i ukoliko se slijede upute iz ovih tekstova, takve ili slične otopine neće nastati niti slučajno. Neki spojevi su relativno bezopasni, npr. srebrni klorid i srebrni oksid (nastaje i na elektrodama kao crni talog za vrijeme elektrolize) dok su drugi već opasniji, npr. srebrni nitrat, srebrni acetat i njima srodni produkti na tržištu.

Zadivljujuča ispovijest DR. Robert Bek o srebrnoj vodi

Navest ćemo što je Dr. Robert Bek, jedan od najpoznatijih istraživača uloge srebra u medicini, ispričao na jednoj trubini u Sietlu, SAD 1996.godine:

Za slučaj da ovdc sjedi neki inspektor Federalne agencije za lijekove, ja vam ne dajem medicinski savjet. Ja vam samo govorim istinu iz svog ličnog iskustva.

Bio nam sopstveno zamorče, radio sam eksperiment na sebi. Prije godinu dana imao sam 134 kg, bio sam ćelav, pritisak mi nikada nije bio ispod 200, bio sam hroničan dijabetičar. Danas imam 59 kg manje, pritisak mi je normalan, glikoza u krvi normalna tako vec odavno ne uzimam lijekove, cak mi je i kosa porasla. Imam 71 godinu, a osjećam se kao da sam 30 godina miađi i zdravlje mi je savršeno.

Šta sam radio? Ništa. Nisam držao dijetu, nisam implantirao Samo sam pio koloidno srebro i ponekad ga prskao na glavu. Razmišljao sam kako se sve to dogodilo i evo šta sam zaključio. Svi znate kako je teško držati dijete, a ja sam ih držao 35 godina. I uvijek isto posle mnogo muke malo oslabim, a onda vrlo brzo vratim sve što sam skinuo i dodam još koji kilogram. Ima mnogo ljudi koji jedu veoma malo, ali su ipak sve deblji i deblji. Postoje, naime, mikroorganizmi paraziti koji nemaju za cilj da vas ubiju. Naprotiv, njihov cilj je da živite što duže i da budete što deblji kako bi oni sebi osigurali siguran obrok. Zbog toga oni blokiraju  Apestat, to je centar za sagorijevanje masti u hipotalamusu. I tako, iako ne jedete mnogo, vi se stalno gojite, a masti se talože u vašim tkivima.

Kada sam se oslobodio tih parazita, moje se tijelo samo od sebe vratilo u normalu u bez ikakve dijete.
A kada je riječ o raku?
Ja mislim da se to odvija ovako.

Svaki prosječan Amerikanac nosi u sebi oko 140 različitih vrsta parazita i drugih mikroorganizama, svaki prosječan Afrikanac oko 500! Svaki čovjek ili djete koje, naprimjer, jede hamburgere nosi u sebi oko 900 grama gljivica, kandida i drugih bakterija i parazita. I sada, kada se oslobodite svega toga, vaš imuni sistem odjednom može da diše i radi ono za što ga je Bog stvorio. Jer, znate, kada je imuni sistem rasterećen on može da se bori sa kancerom.

Svi smo mi imali kancerogene ćelije mnogo puta, ali ih je naš imuni sistem bez problema odbacio. Ali kada je preopterećen svim tim teretom mikroorganizama koji nosimo u sebi, on to ne može. Mislim da imuni sistem može da napravi čudo za nas. Ja znam da kada sam se oslobodio mojih parazita, gljivica, virusa. bakterija, svog tog mikrobiolškog tercta, ja sam se podmladio za 30 godina imam nevjerovatnu energiju. Eto to se dogodilo meni. Eksperimentisao sam na samom sebi, jer sam bio potpuno siguran da ništa lose ne može da mi se dogodi. Ne mogu da tvrdim da će se to dogoditi i vama. Ali, škoditi vam neće.

Zaključci i savjeti nakon dvadesetogodišnjeg istraživanja

Nakon dvadesetogodišnjih istraživanja dr Uljanov je došao do zaključka da postoje ljudi sa većim potrebama za srebroto koje je on nazvao "srebro zavisni", i oni čije su potrebe za srebrom normalne. On preporučuje:

1. Mora se priznati da je srebro strukturni mikroelemcnt koji ulazi u sastav najvažnijih tkiva i organa našeg organizma. To srebro učestvuje u proccsima razmjene materija i troši se, i zbog toga je potrebno svakodnevno unositi nove jone srebra. Obično srebro dolazi u naš organizam preko hrane - naročito krastavaca i kupusa, ali to su veoma male količine, ako ih danas i ima. Zato je neophodno redovno unošenje srebra u količini od 0,09 mg na dan čak i srebro-nezavisnim ljudima radi popunjavanja strukturnih rezervi ovog mikroelementa. Najbolje je srebro uzimati u obliku jonizovanog koloidnog rastvora.

2.  Baktericidno svojstvo srebra pokazuje se već pri minimainim koncentracijama u srebrnoj vodi (0,1 - 001 mg/1) i one garantovano uništavaju više od 260 raznih vrsta bakterija, virusa i gljivica. Zato se preporučuje uzimanje ove vode u sezoni jesen-zima da bi se efikasno zaštitili od prehladnih adeno-virusa, paragripoznih i gripoznih virusa, a tokom ljeta radi zastite od želudačnih bakterijskih infekcija bez problema disbakterioze. Znači da je redovan unos preparata koji sadrže srebro u malim koncentracijama neophodan i korisan čak i srebrno-nezavisnim ljudima. Na primjer redovno ispiranje grla i stavljanje kapi u nos pomoći će da se unište virusi u gornjim disajnim organima i zaštititi ih od infekcija vezanih sa prehladama.

3. Ljekovito svojstvo srebra, protivupalna i imuno zaštitna reakcija tkiva na jone srebra, javlja se pri značajnijim koncentracijama koje su veće 3 do 4 puta od onih preventivnih. Uzimanje većih koncentracija je naročito važno za srebrno-zavisne ljude, Što se objašnjava njihovom povećanom potrebom za jonima srebra koji bi im omogućili pravilno funkcionisanje imunog sistema. Pošto se pri konvencionalnom liječenju preparati sa srebrom rijetko primjenjuju, ti ljudi faktički  ne dobijaju njima neophodan lijek. To po pravilu dovodi do nezaliječenih bolesti koje često prelaze u grupu hroničnih, jer obično liječenje njima ne pomaže. Za takve pacijente čak i male količine srebra mogu da budu spasonosne, a povećane koncentracijc aktivno im pomažu da se izbore čak i sa teškim oboljenjima. To znači da zdravlje srebrno-zavisnih ljudi zavisi od uzimanja većih količina srebrnih jona. Za njih je takođe blagotvorno korištenje srcbrnih posuda, nošenje srebrnog nakta i korištenje krema sa srebrom.

Pitanja je i dalje mnogo, a odgovora za sada malo. Ipak, sve je više ljekara i naučnika u svijetu koji su se posvetili ovim istraživanjima i koji su ubjeđeni da je jonizovano koloidno srebro lijek koji će napraviti revoluciju a medicine 21.vijeka.

Mehanizam djelovanja srebrnih jona

Ima mnogo teorija koje objašnjavaju mehanizam dejstva srebrnih jona na mikroorganizme. 

Najrasprostranjenija je "adsorbciona teorija" po kojoj ćelija gubi životnu sposobnost zbog međusobnog dejstva elektrostatičnih sila koje nastaju između ćelije bakterije koja ima negativno naelektrisanje i pozitivno naelektrisanih jona srebra, koji se lijepe na ćeliju bakterije. Drugi istrazivaci poseban znacaj pridaju fizičko-hemijskim procesima, odnosno oksidaciji protoplazme bakterije u kojoj srebro igra ulogu katalizatora.

Voraz i Tofern su 1957. objašnjavali antimikrobno oligodinamičko dejstvo srebra time što joni srebra vezuju enzime koji sadrže 5N i SOON grupe, a Tonli i Vilson narušavanjem osmotičke ravnoteže ćelije.

Ako, dakle, sažmemo sve ove teorije, proizilazi da je mehanizam djelovanja srebra na ćeliju bakterije višestepen. Joni srebra se sakupljaju na celijskoj membrani bakterije, ona ostaje živa ali se time narušavaju neke njene funkcije, kao što je naprimjer razmnožavanje. Joni srebra dalje prodiru u onutrašnjost ćelije   bakterije kroz membranu i inhibiraju enzime lanca disanja i procese oksidacije, zbog čega ćelija umire.

Posebno je zanimljivo dejstvo jona srebra na ćelije višećelijskog organizma. 

Eksperimentalno je dokazano da pri istovremenoj inkubaciji živog tkiva mozga miša i raznih mikroorganizama u rastvoru koji sadrži jone srebra, morfologija eritrocita i leukocita ostaje neizmenjena, dok mikroorganizmi bivaju uništeni. Ćelije mišjeg tkiva su se zaokruglile, ali nije bilo promjena na njihovim membranama. One su se dalje razmnožavale, sačuvale normalnu ćelijsku strukturu i životnu sposobnost. Ova istraživanja dokazuju da joni srebra ne djeluju razarajuće na ćelije makroorganizama, za razliku od ćelija mikroorganzama.

Niz istraživača je ustanovio da joni srebra de aktiviraju viruse gripa A-l i B, neke entero i adeno-viruse, a takode i inhibiraju virus SIDE, te pokazuju dobar terapeutski rezultat u liječenju virusnih oboljenja. Oni su konstatovali veliko preimućstvo terapije Koloidnim srebrom u odnosu na standardnu terapiju.

L. V. Grigorjeva je eksperimentalno ustanovila da je za terapiju Koksaki virusa serotipova A-5, A-7 i A-14 potrebna znatno veca koncentracija srebra od 0,5 do 5 mg/1, nego za ešerihiju, salmonelu i druge stomačne bakterije (0,1 do 0,2 mg/1).

Srebro u tkivima životinja

Joni srebra učestvuju u metabolićkim procesima u organizmu. Pod utjcajem srebra dva puta se povecava intenzitet oksidacije fosfora u mitohondrijama velikog mozga, a takođe se uvećava sadržaj nukleinskih kiselina, što poboljšava funkciju mozga.

U laboratorijskim ispitivanjima,  inkubaciji različitih tkiva u fiziološkom rastvoru koji sadrži 0,001 mg/1 katjona srebra, pokazalo se sljedeće: potrošnja kiseonika moždanog tkiva povećala se za 24%, tkiva srčanog mišića  za 20%, tkiva jetre za 36%, bubrega za 25%.

U Virusološkoj laboratorji i Kievskog državnog univerziteta sprovedeno je istraživanje fiziološkog dejstva srebra. Rezultati su pokazali da doze srebra od 0,005mg/l, 0,020mg/l i 0,125mg/l u vodi za piće utječu blagotvorno na eksperimentalne životinje. Krtice koje su pile vodu obogacenu jonima srebra dobijale su na težini i brže se razvijale, nego životinje kontrolne grupe. Pomoću spektralne analize u jetri eksperimentalnih životinja ustanovljen je sadržaj od 0,02 mg na 100 gr suve mase, što odgovara normalnom sadržaju srebra u tkivu jetre. Dakle, potvrđeno je da su navedene doze u vodi za piće fiziološke i nemaju nikakve negativne posljedice na organizam pri dugotrajnoj upotrebi.

Veliki doprinos izučavanju antibakterijskih svojstava srebrne vode, njenoj primjeni u prečišćavanju u vode za piće i ćuvanju hrane dao je akademik  L. A. Kuljski. Njegovi eksperimenti, a kasnije i radovi drugih istraživača, dokazali su da joni metala i njihova nestabilna jedinjenja koja su sposobna da se u vodi raspadaju na jone, izazivaju uništavanje mikroorganizama. U svim slučajevima baktericidno dejstvo jona srebra bilo je u direktnoj zavisnosti od visine koncentracije jona srebra. U poređenju baktericidnog dejstva jonizovanog srebra sa drugim standardnim preparatima došlo se do zaključka da je njegova efikasnost 1.750 puta jača od karbolne ktseline i 3,5 puta jača od hlora.

Pri tome spektar mikroorganizama na koje srebro pogubno djeluje je neuporedivo širi od mnogih antibiotika I sulfanilamida. Baktericidni efekat se postiže minimalnim dozama jonizovanog srebra.

Srebro ima mnogo moćnije antimikrobno dejstvo od penicilina, biomicina i drugih antibiotika, i da uništava bakterije koje su otporne na antibiotike. Na klinikama su ispitivane  bakterije koje su bile od posebnog interesa za ljekare zlatnu stafilokoku, proteus vulgaris, gnojnu i stomacnu streptokoku. U kliničkim ispitivanjima joni srebra su različito utjecali na različite vrste bakterija od baktericidnog dejstva (sposobnosti da ubijaju mikrobe) do bakteriostatičnog dejstva (sposobnost sprečavanja razmnožavanja bakterija). U odnosu na zlatnu stafilokoku i većinu koka dejstvo srebra značajno prevazilazi učinak antibiotika.

Postoje podaci da je osjetljivost raznih patogenih i nepatogenih organizama na srebro nejednaka. Patogena mikroflora je mnogo osjetljivija na jone srebra, nego nepatogena. Oslanjajući se na ovu Činjenicu  J. P. Mironenko je još 1971. godine razradio sistem liječenja disbakterioza (nedostatka korisne mikroflore iz različitih razloga) rastvorom jonizovanog srebra koncentracije 0,5 mg/1 i postizao je ujednačene terapeutske efekte kod gotovo svih pacijenata.

Srebro u centru naučnih zbivanja

Najnoviji prodori u liječenju karcinoma takođe idu u ovom pravcu. Poznati su uspjesi dr. Bjorna Nordenstroma iz Švedske koji postiže velike uspjehe u liječenju raka dojke. U čemu se sastoji njegov metod ? On stavlja igle od čistog srebra u tkivo kancera i propušta kroz njih slabu struju. Na taj način, inače veoma skup zbog opreme koja je neophodna za tu vrstu terapije, on zapravo stvara koloid srebra direktno u kancerogenom tkivu i tako ga uništava. Da li bi kancer uopšte mogao da se razvije ako bi u organizmu naišao na koloidno srebro?

 Dr. Geri Smit na osnovu svojih istraživanja tvrdi:
"Kada je srebro bilo prisutno, ćelije kancera su se dediferencirale i tijelo se oporavilo."

Na drugoj stram svijeta, u Rusiji, istraživanja upotrebe srebra tijeku bez administrativnih zabrana i utjecaja, pa su tamo i teorijska i praktična saznanja mnogo bolje dokumentovana.
Ruski naučnici se slažu u jednom – da je najefikasniji oblik konzumiranja srebra vodeni koloidni rastvor koji sadrži aktivne jone srebra.

Doktor medicinskih nauka J. P. Uljanov piše:

“U vodenom rastvoru joni srebra ostaju aktivni iako su u obliku stabilizovanog hidratizovanig srebra. Razlog tome je svojstvo bipolarnog molekula vode da obrazuje neku vrstu opne koja obuhvata anijone i katijone i onemogućava njihove međusobne reakcije, to omogućava njihovu stabilnu disocijaciju u rastvoru. Faktički, fragmenti molekula vode stvaraju dovoljno stabilnu opnu koja čuva slobodno i aktivno stanje jona srebra.

Zbog svega ovoga, čak i kada dođe u želudac, stabilizovano hidratizovano srebro se ne izlaže značajnom dejstvu jona hlora i uspjefino prodire u krvotok. Isto tako lako, pod zašititom molekula vode, joni srebra lako prodiru u organizam i preko kože. Cirkulifiući u krvotoku i međućelijskoj tečnosti u tkivima, hidratizovani joni srebra bez ikakvih prepreka dolaze do patogenih mikroba, virusa i gljivica, a zatim sjedinjujući se sa enzimom disanja blokiraju disajnu funkciju i uništavaju ih. Pri tome, patogeni mikroorganizmi ne mogu da postignu rezistentnost na ubitačno dejstvo jona srebra, onako kako to rade u odnosu na antibiotike. Korisnu floru želuca joni srebra ne dotiču i čak pomažu u borbi protiv disbakterioze, stimulišući rast savrsenijih bakterija koje su korisne za čovjeka."